Pitanja

4. Koje su institucije Evropske unije?

Stupanjem na snagu Lisabonskog ugovora, sada postoje sedam institucija EU-a:

Evropski parlament,
Evropski savet,
Savet EU-a,
Evropska komisija,
Evropski sud pravde,
Evropska centralna banka i
Evropski revizorski sud
Evropski parlament predstavlja građane EU-a koji direktno biraju članove parlamenta;

Evropski savet ima ulogu promovisanja stvaranja politika EU-a, i njime rukovodi predsednik izabran na mandat od dva i po godina;
Savet Evropske unije predstavlja pojedinačne države članice;
Evropska komisija je izvršni organ EU-a i koja čini napore u cilju pružanja podrške interesima Evropske unije u celini;
Sud pravde podržava vladavinu evropskog zakonodavstva;
Evropska centralna banka je odgovorna za evropsku monetarnu politiku;
Evropski revizorski sud proverava finansiranje aktivnosti Evropske unije.
OvlašÄ‡enja i odgovornosti institucija EU-a, kao i pravila i procedure koje one moraju sprovesti, ustanovljene su ugovorima na osnovu kojih je osnovana EU. Predsednici i premijeri svih država članica postižu sporazum o ugovorima i njihovi parlamenti ratifikuju te sporazume.
 

5. Koje su tri glavne vlasti u Evropskom parlamentu?

Nakon stupanja na snagu Lisabonskog ugovora ranije tokom ove godine, parlament je sada pravi zakonodavac za celi budžet, što znači da u potpunosti deli odgovornosti sa Savetom ministara, predstavljajući Evropske vlade, koji čini napore da osigurava da raspoloživi fondovi će omogućiti EU izvršavanje svojih obaveza kako očekuju graÄ‘ani. Parlament vrši demokratsku kontrolu nad svim institucijama EU-a, posebno nad Evropskom komisijom. Ima pravo da prihvati ili odbije imenovanja komesara, može podneti prigovor o nepoverenju protiv cele Komisije i Komisija je dužna da odgovori na pitanja Parlamenta .

6. Koje su glavne uloge Evropske komisije?

Predlaže normativne akte u Parlamentu i Savetu; Upravlja i izvršava politike i budžet EU-a; Ona je „čuvar“ Ugovora (zajedno sa Sudom pravde); Predstavlja Evropsku uniju na meÄ‘unarodnoj sceni.

7. Koje su odgovornosti Evropske komisije?

Evropska komisija je izvršni organ Evropske unije. Ova institucija je odgovorna za predlaganje zakonodavstva, za sprovoÄ‘enje odluka Parlamenta i Saveta, da podrži ugovore Evropske unije i za upravljanje opštim svakodnevnim poslovima EU-a (sprovoÄ‘enju politika EU-a, voÄ‘enju programa i trošenju sredstava).

10. Koje su glavne uloge Saveta EU-a?

Savet Evropske unije usvaja zakone, i obično donosi zakone zajedno sa Evropskim parlamentom.
Savet koordinira široke ekonomske politike država članica.
Savet definiše i sprovodi zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku EU, na osnovu smernica koje je postavio Evropski savet.
U ime zajednice i Evropske unije, Savet zaključuje meÄ‘unarodne sporazume izmeÄ‘u EU-a i jedne ili više država ili meÄ‘unarodnih organizacija.
Savet koordinira aktivnostima država članica i usvaja mere u oblasti policijske i pravosudne saradnje u krivičnim pitanjima.
Savet i Evropski parlament čine budžetski organ koji usvaja budžet zajednice.

11. Koji su trenutno glavni lideri (2011) u Evropskoj uniji?

Jerzy Buzek – Predsednik Evropskog parlamenta
Herman Van Rompuy – Predsednik Evropskog saveta
Jose Manuel Barrosso – Predsednik Evropske komisije
Baronesha Catherine Ashton – Visoka predstavnica EU-a/zamenica predsednika Evropske komisije.

12. Ko zastupa EU na Kosovu?

Kancelarija za vezu Evropske komisije na Kosovu
Specijalni predstavnik EU-a (SPEU)
Misija vladavine prava Evropske unije na Kosovu– EULEX
Države članice EU-a sa njihovim ambasadama i kancelarijama za vezu.

14. Koji su glavni ugovori EU-a i datumi njihovih potpisivanja?

Rimski ugovor, sa kojim je osnovan Evropska ekonomska zajednica (EEZ), potpisan u Rimu 25. marta 1957, stupio je na snagu 1. januara 1958. Ugovor s kojim je stvorena Evropska zajednica za atomsku energiju (EZAE - Euratom) je potpisan u isto vreme i stoga oba ugovora zajednički su poznati kao Rimski ugovori.


Ugovor o spajanju je potpisan u Briselu 8. aprila 1965, a koji je stupio na snagu od 1. jula 1967, predvideo je Komisiju i Savet za tadašnje tri Evropske zajednice.


Jedinstveni evropski akt (JEA), potpisan u Luksemburgu i Hagu stupio je na snagu 1. jula 1987, predvideo je potrebna prilagoÄ‘avanja za stvaranje unutrašnjeg tržišta.


Ugovor o Evropskoj uniji, koji je potpisan u Mastrihtu 7. februara 1992, stupio je na snagu 1. novembra 1993. Ugovor iz Mastrihta promenio je naziv Evropske ekonomske zajednice u jednostavniji naziv „Evropska zajednica". Ovaj ugovor je takoÄ‘e uveo nove oblike saradnje izmeÄ‘u vlada država članica – na primer o odbrani, i u oblasti "pravde i unutrašnjih poslova". Sa povećavanjem meÄ‘uvladine saradnje postojećeg sistema „zajednice", Ugovor iz Mastrihta je stvorio novu strukturu sa tri "stuba" koja je politička i ekonomska. To je Evropska unija (EU).


Ugovor iz Amsterdama, potpisan 2. oktobra 1997, stupio je na snagu 1. maja 1999. Ovaj Ugovor je izmenio i prebrojao ugovore EU-a i ES-a. Spojene verzije ugovora EU-a i EK su priloženi ovom Ugovoru. Ugovor iz Amsterdama je promenio članove Ugovora o Evropskoj uniji, navedeni po slovima od A do S, u numeričkom obliku.


Ugovor iz Nice, potpisan 26. februara 2001, stupio je na snagu 1. februara 2003. Uglavnom se bavi reformom institucija kako bi Evropska unija funkcionisala na efikasan način nakon proširenja na 25 država članica. Ugovor iz Nice, bivši Ugovor EU-a i Ugovor ES-a su spojeni u jedinstvenu verziju.


Lisabonski ugovor je potpisan 13. decembra 2007. i stupio je snagu u decembru 2009. godine. Njegovi glavni ciljevi su da EU postane demokratičnija, ispunjavajući očekivanja evropskih graÄ‘ana o visokim standardima odgovornosti, otvorenosti, transparentnosti i učešÄ‡a; i da učini EU efikasnijom i sposobnom za suočavanje sa današnjim globalnim izazovima, kao što su klimatske promene, bezbednost i održivi razvoj.


Sporazum o Lisabonskom ugovoru je praćen raspravama o izradi Ustava. „Ugovor sa kojim bi se stvorio ustav za Evropu" je usvojen od strane šefova država i vlada Saveta Evrope u Briselu, 17. i 18. juna 2004, i potpisan je u Rimu 29. oktobra 2004, ali nikada nije ratifikovan.

15. Koji su kriterijumi za članstvo u EU?

Godine 1993, u Evropskom Savetu u Kopenhagenu, EU je napravila značajan korak u kretanju napred u procesu proširenja izjavivši da „pridružene zemlje Centralne i Istočne Evrope koje žele da postanu članice EU, moći će da ostvare taj cilj.” Na taj način, proces proširenja nije više predstavljao pitanje koje se odnosilo na problem „da li” će biti moguće proširenje, već „kada” će se obaviti taj proces. Što se tiče perioda za članstvo, Evropski savet je izjavio „ÄŒlanstvo će se vršiti čim pridružena zemlja bude bila u stanju da preuzme obaveze članstva, ispunjavanjem ekonomskih i političkih uslova”. Istovremeno, on je utvrdio kriterijume za članstvo koji se često nazivaju „Kriterijumi iz Kopenhagena”’.
Evropski savet Kopenhagena je odredio da kriterijumi za članstvo zahtevaju da je zemlja kandidat ostvarila:
• Stabilnost institucija koje garantuju demokratiju, pravnu državu, zaštitu ljudskih prava i poštovanje i zaštitu manjina;
• Postojanje funkcionalne tržišne ekonomije kao i kapacitete za delovanje u uslovima tržišne konkurentnosti unutra Evropske unije;
• Sposobnost za preuzimanje obaveza članstva sprovoÄ‘enjem političkih, ekonomskih i monetarnih ciljeva.
• Uslovi za integraciju kroz ureÄ‘enje relevantnih administrativnih struktura, kako bi zakonodavstvo zajednice preneseno na domaćem zakonodavstvu bila efikasno sprovoÄ‘ena putem odgovarajućih administrativnih i sudskih struktura.
Evropski savet Madrida u decembru 1995. godine, takođe je zahtevao da zemlje kandidati moraju stvoriti uslove za njihovu integraciju putem prilagođavanja svojih administrativnih struktura. Veoma je važno da se Acquis Communautaire transponuje u domaćem zakonodavstvu svake zemlje. Ali važnija je njegova efektivna primena preko odgovarajućih administrativnih i sudskih struktura. Ovo je preduslov koji je potreban za članstvo u EU.

16. Koje su faze koje jedna zemlja mora preći za članstvo u EU?

Evropska komisija je predložila da zemlje Zapadnog Balkana prođu proces stabilizacije i pridruživanja pre ulaska u Evropsku uniju.
Korake koje mora preći jedna zemlja tokom procesa stabilizacije i pridruživanja su:
1) Evropska komisija objavljuje izveštaj o izvodljivosti za otvaranje pregovora o stabilizaciji i pridruživanju.
2) Otvaraju se zvanično pregovori za potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
3) Potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i stupanje na snagu sporazuma ad interim.
4) Ratifikacija Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju od strane Parlamenta. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju takođe ratifikuje Evropski parlament i svaka država članica Evropske unije.
5) Zahtev za članstvo u EU.
6) Evropski savet traži od Evropske unije pripremanje mišljenja o otvaranju pristupnih pregovora.
Komisija podržava izradu mišljenja o pruženim odgovorima iz upitnika koje predstavlja zemlja koja će pristupiti Komisiji. Upitnik je sredstvo olakšavanja dijaloga koji razvija Evropska komisija sa vlastima zemlje koja će se pridružiti, kako bi se videlo da li je ova zemlja spremna da preuzme prava i obaveza iz članstva u EU. Očekivani odgovori treba da budu što je moguće konkretniji kako bi Komisija na pravi način ocenila stanje i stepen sprovoÄ‘enja reformi. Ona pokriva političke kriterijume za članstvo u EU (obuhvatajući pitanja kao što su demokratija, pravna država, ljudska prava i zaštita manjina), ekonomske kriterijume (postojanje tržišne ekonomije i sposobnost suočavanja sa pritiskom iz jedne ekonomije EU-a) kao i sve oblasti zakonodavstva EU-a rasporeÄ‘enih u 31 poglavlja. Odgovori na ova pitanja treba da obezbede neophodan materijal koji će pomoći Komisiji da analizira da li je zemlja spremna da preuzme obaveze koje se odnose na članstvo.
7) Ako je mišljenje Evropske komisije pozitivno, Savet zahteva izradu pregovaračkog okvira sa ciljem otvaranja pregovora o pristupanju (zemlja dobija status kandidata). Kada zemlja postane kandidat, počinje pregovore o svim aspektima članstva u EU uključujući 31 poglavlja acquis communautaire .
8) Od trenutka pregovora do pristupanja, Komisija prati aktuelni napredak zemlje kandidata u toku pripreme za članstvo. Komisija kontinuirano obaveštava države članice i zemlje kandidate o izvršenoj proceni. Izveštaji o tome se redovno objavljuju.
9) Evropski parlament obaveštava o procesu pregovora i daje svoju saglasnost na ugovoru o pristupanju.
10) Svaka država članica mora ratifikovati Ugovor o pristupanju. Obično, imajući u vidu ustavne zahteve svake zemlje potreban je akt Parlamenta države članice kome prethodi referendum.

17. Koji su principi koji vode pregovore o pristupanju?

• Ispunjenje političkih kriterijuma je preduslov za početak pregovora. U slučaju kršenja principa slobode, demokratije, poštovanja osnovnih ljudskih prava i sprovoÄ‘enja vladavine prava na kojim principima je Evropska unija osnovana, pregovori o pristupanju moraju biti obustavljeni.
• Pregovori su zasnovani na zaslugama svake zemlje, a njihova brzina će zavisiti od njihovog napretka u sprovoÄ‘enju zahteva za članstvo.
• Glavni cilj pregovora o pristupanju je da osigura da svaka zemlja kandidat je sposobna da usvaja Acquis Communautaire u domaćem sistemu i da primeni to. U slučajevima gde postoje teškoće da se u potpunosti sprovodi Acquis Communautaire od trenutka pristupanja, Evropska unija prihvata neke prelazne periode koji bi trebalo da imaju odreÄ‘eno trajanje.
• Tokom pregovora o pristupanju, Evropska komisija prati trenutni napredak koji vrše zemlje kandidati, na osnovu realizacije „Kriterijuma iz Kopenhagena”.
• Pregovori o pristupanju počinju sa „procesom skrininga”, koji je detaljna analiza zakonodavstva zemlje kandidata identifikujući domaće zakonodavstvo koje treba uskladiti sa Acquis Communautaire. Ovaj proces ima za cilj objašnjavanje i davanje preliminarnih pokazatelja o pitanjima koja će se pojaviti tokom pregovora.

18. Šta je pretpristupni instrument (IPA)

 EU pruža finansijsku pomoć pre pristupanja zemljama kandidatima i potencijalnim zemljama kandidatima. Ova finansijska pomoć se daje pojedinačnim i višestrukim korisnicima. Svrha ove pomoći je da pomogne ovim zemljama u obavljanju neophodnih političkih, ekonomskih i institucionalnih reformi i da te reforme vrše u skladu sa standardima EU-a. Od 2007. godine, zemlje kandidati i potencijalne zemlje kandidati su dobile usmerena sredstva i podršku od EU-a putem pojedinačnog kanala – Instrument za pretpristupnu pomoć, ili IPA. Ukupna pretpristupna sredstva za period 2007 – 2013 je 11.5 milijardi evra.

19. Šta znači Acquis Communautaire?

 To je francuski izraz koji predstavlja skup principa, propisa, političkih smernica, praksi i obaveza koje su prihvaćene uz saglasnost država članica EU-a. Ovaj izraz dakle obuhvata celokupno zakonodavstvo Evropskih zajednica. Uopšteno, zadržava oblik na francuskom jeziku na svim jezicima Evropske unije, a često se skraćuje u ‘acquis'.

20. Šta znači liberalizacija viznog režima i koje zemlje iz našeg regiona trenutno imaju koristi od liberalizacije viznog režima?

 Vizna liberalizacija znači slobodu kretanja u zemljama šengenskog prostora. Liberalizacija viznog režima omogućava putovanje bez viza samo do 90 dana (svakih šest meseci). Liberalizacija viznog režima omogućava samo slobodu putovanja, a ne dozvolu za rad ili druge beneficije. Bezvizni režim je omogućen Srbiji, Crnoj Gori i Bivšoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji u decembru 2009. a Albaniji i Bosni i Hercegovini u decembru 2010.

21. Šta znači proces o stabilizaciji i pridruživanju?

Proces o stabilizaciji i pridruživanju je politika Evropske unije prema Zapadnom Balkanu, uspostavljena u cilju Evropskih integracija. Kroz proces stabilizacije i pridruživanja, cilj EU u početku je bio da se osigura mir i bezbednost u regionu Zapadnog Balkana , služeći kao podrška demokratskim institucijama uz osiguranje primene zakona. Drugi cilj EU-a je pružanje podrške zemljama u tranziciji za razvijanje sveobuhvatne tržišne ekonomije koja je konkurentna i komplementarna sa tržištem EU-a. Osim toga, kroz ovaj proces EU promoviše regionalnu saradnju izmeÄ‘u zemalja Zapadnog Balkana i pruža podršku zemljama u stvaranju kapaciteta i kriterijuma za usvajanje i primenu Evropskih standarda, uključujući Acquis Communautaire i meÄ‘unarodne standarde.
PSP postavlja zajedničke ciljeve i ekonomske politike za sve zemlje Zapadnog Balkana, ali napredak svake zemlje u ovom procesu se meri individualno. Zemlje koje učestvuju u PSP-u prolaze kroz reforme transformacije koje imaju za cilj konsolidaciju demokratije i vladavinu prava, kao i stvaranje funkcionalne tržišne ekonomije kroz postepeni pristup zakonodavstvu zajednice u svojim nacionalnim zakonima.

22. Šta znači Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju?

 Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) je meÄ‘unarodni pravni sporazum izmeÄ‘u države potpisnice i Evropske unije, i uglavnom se zasniva na acquis communautaire EU-a, a njeno proglašenje se zasniva na zakonodavstvu zemlje saraÄ‘ivanja. Sporazumi o stabilizaciji i pridruživanju su sprovedene u različitim zemljama Zapadnog Balkana što izričito znači pripremu odgovarajuće zemlje za buduće članstvo u EU. Sporazumi o stabilizaciji i pridruživanju su zasnovane na progresivnom partnerstvu, u kome EU nudi mešavinu trgovinskih i ekonomskih koncesija, finansijske pomoći (IPA program) i ugovornih odnosa (Sporazumi o stabilizaciji i pridruživanju).

23. Koje zemlje iz regiona Zapadnog Balkana su uključene u Procesu stabilizacije i pridruživanja i kojoj fazo PSP se nalaze?

Region Zapadnog Balkana čine Hrvatska, Albanija, Makedonija, Bosna i Hercegovina, Srbija, Crna Gora i Kosovo.
Kosovo ima sigurnu budućnost u procesu integracija. EU je ponovila (zadnji put u Evropskom savetu u junu 2008) da Rezolucija 1244 Saveta bezbednost Ujedinjenih nacija za Kosovo, sadrži jasnu Evropsku perspektivu, u koordinaciji sa perspektivom regiona Zapadnog Balkana. EU je angažovana u igranju vodeće uloge u obezbeđivanju stabilnosti Kosova kroz Misiju Evropske politike bezbednosti i odbrane u oblasti vladavine prava, preko svog specijalnog predstavnika i njegovog doprinosa u međunarodnoj civilnoj kancelariji. Evropska komisija daje preporuke o tome kako Kosovo može predstaviti i realizovati ciljeve koje je postavio Savet u Evropskom partnerstvu za Kosovo.
Hrvatska je bila zemlja kandidat za članstvo u EU od juna 2004. Hrvatska je bila druga zemlja koja je potpisala sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU-om 29. oktobra 2001. Ovaj sporazum je stupio na snagu 1. februara 2005. Dana 3. oktobra 2005, EU je odlučila da otvori pregovore o pristupanju sa Hrvatskom. Dana 12. februara 2008. Savet je usvojio novo Partnerstvo o pristupanju za ovu zemlju.
Makedonija je postala zemlja kandidat za članstvo u EU 2005. Dana 18. februara 2008. Savet je usvojio Partnerstvo o pristupanju za ovu zemlju, ažurirajući prethodno Evropsko partnerstvo iz januara 2006. Sporazum o olakšicama za izdavanje viza i Sporazum o readmisiji sa EU-om su bili na snazi od januara 2008. SSP sa ovom zemljom je potpisan 9. aprila 2001. a stupio je snagu 1. aprila 2004. Privremeni sporazum koji je pokrivao pitanja vezana za trgovinu, stupio je na snagu u junu 2001.
Bosna i Hercegovina je potencijalna zemlja kandidat za članstvo u EU prema Evropskom savetu Soluna od juna 2003. Dana 16. juna 2008. EU i Bosna i Hercegovina su potpisale SSP, koja bi stupila na snagu nakon procesa ratifikacije. Privremeni sporazum, koji je potpisan istog dana, stupio je na snagu 1. jula 2008. Evropska komisija pokrenula je dijalog o liberalizaciji viznog režima 26. maja 2008. Novo Evropsko partnerstvo sa Bosnom i Hercegovinom je usvojeno od strane Saveta 18. februara 2008. Dana 1. januara 2008. stupile su na snagu sporazumi o olakšicama za izdavanje viza i readmisiji. EU nastavlja da bude prisutna u ovoj zemlji u okviru Zajedničke spoljne i bezbednosne politike i Evropske politike bezbednost i odbran.
Crna Gora je potencijalna zemlja kandidat za članstvo u EU. Njenu Evropsku perspektiva je potvrdio Savet u junu 2006. nakon priznavanja nezavisnosti od strane država članica EU-a . Dana 15. oktobra 2007. Crna Gora je potpisala SSP i Privremeni sporazum. Ovaj drugi sporazum stupio je na snagu 1. januara 2008, dok SSP će stupiti na snagu nakon završetka procesa ratifikacije. Evropsko partnerstvo sa Crnom Gorom je usvojeno od strane Saveta 22. januara 2007. Vlada Crne Gore je usvojila akcioni plan za njegovo sprovoÄ‘enje 17. maja 2007. Sporazumi izmeÄ‘u EU-a i Crne Gore o olakšicama za izdavanje viza i readmisiji stupili su na snagu 1. januara 2008.
Srbija je potencijalna zemlja kandidat za članstvo u EU u sklopu Evropskog saveta Soluna od juna 2003. Dana 29. aprila 2008. EU i Srbija su potpisale SSP i Privremeni sporazum. Dana 1. januara 2008. stupili su na snagu sporazumi o olakšicama za izdavanje viza i readmisiji izmeÄ‘u Srbije i EU-a. Dana 18. februara 2008. Savet je usvojio novo Evropsko partnerstvo za Srbiju.

24. Šta je jedinstveno tržište EU-a?

 Jedinstveno tržište je jedno od najvećih dostignuća Evropske unije. Instrument koji je omogućio jedinstveno tržište bio je Jedinstveni evropski akt, koji je stupio na snagu u julu 1987.
Ograničavanje trgovine i slobodne konkurencije izmeÄ‘u država članica su postepeno ukinute, što je rezultiralo povećanjem životnog standarda. Jedinstveno tržište ima podršku niza povezanih politika koje su postavljene od strane EU-a tokom godina. One pružaju pomoć kako bi se osiguralo da od liberalizacije tržišta ostvare korist što je više moguće preduzeća i potrošača.

25. Šta je projekta PGS?

 Projekat prekogranične saradnje je projekat koji finansira Evropska unija. Glavni cilj projekta je promovisanje i uspostavljanje prekogranične saradnje i društvene-ekonomske integracije izmeÄ‘u graničnih regiona Kosova i susednih zemalja kroz jačanje ekonomskih, socijalnih, ekoloških i kulturnih veza.

26. Šta je Evropsko partnerstvo

 Evropsko partnerstvo je jedan od instrumenata koji proističu iz Solunske agende radi pružanja podrške procesima reformi u zemljama Zapadnog Balkana i o njihovom približavanju EU. Partnerstvo je počelo sa primenom u 2004. Ovaj proces obuhvata identifikaciju kratkoročnih i srednjoročnih prioriteta sa kojima treba da se bave zemlje koje žele da uÄ‘u u EU, što će im pomoći na reformi i pripremi za članstvo. Evropsko partnerstvo ima za cilj da podrži napore Zapadnog Balkana u postizanju kriterijuma za prijem u EU (Kriterijumi Kopenhagena). On pruža koherentnu strukturu potrebnih reformi, kao i prateći finansijski okvir. Uključene zemlje razvijaju planove u obliku rasporeda reformi i detalja o merama koje se očekuje da će biti preduzete za rešavanje zahteva za dalju integraciju u EU.
Ova partnerstva pružaju okvir koji obuhvata prioritete koji proističu iz analize stanja svakog od partnera, i na kojima treba izvršiti intenzivnije pripreme za postizanje utvrÄ‘enih kriterijuma od strane Evropskog saveta. Evropsko partnerstvo se redovno razmatra na osnovu postignutog napretka svake od zemalja i ažurira se sa novim prioritetima prema potrebi. Evropski savet donosi odluku o principima, prioritetima i uslovima koje treba predvideti u Evropskom partnerstvu, kao i na naknadnim intervencijama.

27. Šta je Akcioni plan Evropskog partnerstva (APEP)

Akcioni plan Evropskog partnerstva (APEP) je glavni srednjoročni dokument za planiranje Vlade Kosova, koji ima za cilj određivanje potrebnih aktivnosti za sprovođenje Evropske agende i napredak u procesu integracije Kosova u EU, u skladu sa identifikovanim prioritetima od strane Evropskog partnerstva.
Prioriteti Evropskog partnerstva su podeljeni na kratkoročne prioritete (1-2 godine) i srednjoročni prioriteti (3-4 godine). APEP obuhvata ove delove:
-    Politički kriterijumi
-    Ekonomski kriterijumi
-    Evropski standardi
Sadržaj i struktura plana je predstavljen u obliku prezentacije reformi koje su preduzete u smislu pravnog i institucionalnog okvira u kratkoročnom i sredjoročnom planu, kao i planirane aktivnosti za rešavanje izazova iz Izveštaja o napretku iz prethodne godine.

28. Šta je Proces stabilizacije i pridruživanja (PSP)

Proces stabilizacije i pridruživanja, usvojen i stavljen na snagu 1999, predstavlja okvir politike Evropske unije za Zapadni Balkan, u okviru koga se razvija proces integracije ovih zemalja u EU do njihovog punopravnog članstva. Ovaj proces ima tri strateška cilja:
- Stabilizaciju i tranziciju prema slobodnoj i konkurentnoj tržišnoj ekonomiji
-    Promovisanje regionalne saradnje
-    Evropsku perspektivu.

Kroz ovaj proces EU pomaže i služi kao vodič za svaku državu u procesu njihovog razvoja, da kada postanu punopravne članice mogu biti u stanju da sprovedu Evropske standarde, omogućavajući svima preuzimanje uloge kao članica sa punim pravima i obavezama.

U okviru pregovora o PSP-u, EU nudi ovim zemljama trgovinske olakšice, ekonomsku, tehničku i finansijsku pomoć i ugovorne odnose. U okviru ovog procesa, priprema svake zemlje za pristupanje se meri na osnovu ispunjenja obaveza postavljenih u okviru „Kriterijuma iz Kopenhagena“ (1993) i kriterijuma iz Madrida (1995).

Ovi kriterijumi zahtevaju da svaka zemlja ima:
Stabilne institucije koje garantuju demokratiju, vladavinu prava, ljudska prava i poštovanje i zaštitu manjina (politički kriterijumi)
Funkcionalnu tržišnu ekonomiju, koja je u stanju da se nosi sa pritiskom konkurencije i snagama tržišta unutar tržišta EU (ekonomski kriterijumi)
Kapacitete za preuzimanje obaveza pristupanja, naročito u skladu sa ciljevima političke, ekonomske i monetarne unije. To posebno zahteva da svaka zemlja stvori uslove za njenu integraciju kroz razvoj svojih administrativnih i sudskih struktura u toj meri u kojoj one pružaju ne samo integraciju Acquis-a u domaćem zakonodavstvu (transponovanje), već, ono što je još važnije, njihovo sprovoÄ‘enje na efektivan način (Evropski standardi).
Napredak svake zemlje prema ispunjavanju ovih kriterijuma se redovno prati i prikazuje na godišnjim izveštajima o napretku za svaku zemlju, u kojima se ocenjuju koliko su one spremne za približavanje sa EU. Njegovi instrumenti su formulisani na Zagrebačkom samitu (2000), a dalje su unapreÄ‘eni u Solunskom samitu (2003), koji je stavio na delovanje niz novih instrumenata za podršku procesu reformi u zemljama Zapadnog Balkana, za njihovo brže približavanje ka EU. Glavni instrumenti PSP-a su Evropska partnerstva, koje EU nudi svakoj zemlji Zapadnog Balkana od 2004. godine i gde su identifikovani kratkoročni i srednjoročni prioriteti koje treba ispuniti u cilju sprovoÄ‘enja reformi i njihovog pripremanja za članstvo u EU.

Do sada, Hrvatska, Island i Makedonija su dobile status zemlje kandidata, dok Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Crna Gora i Srbija su potencijalne zemlje kandidati.

29. Koji je Prateći mehanizam za stabilizaciju i pridruživanje (PMSP)

U martu 2003. godine, EU je stavila na snagu i instucionalizovala Prateći mehanizam za stabilizaciju i pridruživanje (PMSP), kao glabni mehanizam dijaloga između vlade Republike Kosovo i Evropske unije u okviru Procesa stabilizacije i pridruživanja. Ovaj mehanizam je funkcionisao na dva nivoa:

Politički dijalog, u okviru kojeg su održani Plenarni sastanci PMSP-a (dva – tri puta godišnje). Na ovim sastancima, koji su održani u zajedničkom predsedavanju izmeÄ‘u najviših organa Vlade Kosova i Evropske komisije, dva partnera razgovaraju o dostignućima u ispunjavanju Evropskog partnerstva i sprovoÄ‘enju predviÄ‘enih reformi, i dogovaraju se o prioritetima za naredni period. Od marta 2003. do juna 2009. ukupno je održano 16 takvih sastanaka.

Tehnički dijalog, u okviru kojeg so održani Sektorski sastanci PMSP-a (dva – tri puta godišnje) u šest sektora: dobro upravljanje, ekonomija, unutrašnje tržište, inovacije i socijalna kohezija, infrastruktura, poljoprivreda i ribarstvo. U okviru sektorskih sastanaka, civilni službenici Kosovskih institucija i službenici Evropske komisije, detaljno raspravljaju o prioritetima i konkretnim aktivnostima u okviru svakog sektora, što takoÄ‘e omogućava da EK pruži kosovskoj administraciji savete i smernice o strukturnim reformama koje su u skladu sa normama i standardima EU-a. Glavni cilj političkih i tehničkih sastanaka je da Evropska komisija vrši praćenje i nadzor reformi na Kosovu i procesu približavanja sa EU, naročito u vezi sa prioritetima predviÄ‘enim u Evropskom partnerstvu. Politički i tehnički dijalog se nastavlja i u periodu izmeÄ‘u sastanaka, tokom kojeg obe strane rade u sprovoÄ‘enju prioriteta i konkretnih aktivnosti koje su dogovorene u okviru Evropskog partnerstva za Kosovo.

Do sada, Evropska komisija je ponudila Kosovu tri dokumenta Evropskog partnerstva (u 2004, 2006 i 2008), od kojih ovaj poslednji je u procesu sprovođenja. Organi Republike Kosovo sprovode kratkoročne (2 godine) i srednjoročne prioritete (4 godine) koji su predviđeni u okviru Evropskog partnerstva kroz Akcioni plan za Evropsko partnerstvo (APEP).

30. Šta je dijalog Procesa stabilizacije i pridruživanja

Nakon sprovoÄ‘enja Studije izvodljivosti za Kosovo (tokom cele 2009), u novembru 2009 EK je objavila Saopštenje „Kosovo-Ispunjavanje Evropske perspektive”, na osnovu koje Proces stabilizacije i pridruživanja je unapreÄ‘en od strane Pratećeg mehanizma za stabilizaciju i pridruživanje (PMSP) u Dijalogu Procesa stabilizacije i pridruživanja (DPSP). Okvir DPSP-a počeo je da se realizuje početkom 2010. godine.

DPSP funkcioniše prema istom pristupu sa PMSP-om, odnosno na dva nivoa:
- Politički dijalog, u okviru kojeg se održavaju Plenarni sastanci DPSP-a; i
- Tehnički dijalog, u okviru kojeg su osnovane i rade ovi forumi (na osnovu strukture Acquis communautaire):
Pododbor za reformu javne uprave (RJU);
Pododbor za pravdu, slobodu i bezbednost (PSB);
Pododbor za ekonomska i finansijska pitanja i statistiku (EFS);
Pododbor za trgovinu, industriju, carine i poreze (TICP)
Pododbor za unutrašnje tržište, konkurenciju, zaštitu potrošača i zdravlja (UTKZPZ);
Pododbor za inovaciju, informaciono društvo i socijalne politike (IIDSP);
Pododbor za transport, životnu sredinu, energetiku i regionalni razvoj (TŽSERR);
Pododbor za poljoprivredu, ribarstvo, šumarstvo i bezbednost hrane (PRŠBH);
Dijalog sa civilnim društvom (DCD); i
Zajednički odbor za praćenje (koji pokriva pomoć koju daje EU Kosovu).

31. Koje institucije su uključene u među-institucionalnoj saradnji oko Procesa evropskih integracija?

Poreska administracija Kosova

Kosovska agencija za imovinu

Kosovska agencija za privatizaciju

Agencija protiv korupcije

Agencija za ravnopravnost polova, KP

Regulatorna agencija za telekomunikacije

Agencija za hranu i veterinu

Centralna banka Republike Kosovo

Carina Kosova

Zavod za statistiku Kosova

Institucija Ombudsmana

Kosovski institut za pravosuđe

Sudski savet Kosova

Komisija za pravnu pomoć

Kosovska komisija za konkurenciju

Nezavisna sudska i tužilačka Komisija

Nezavisna komisija za medije

Centralna izborna komisija

Regulatorna komisija za javne nabavke

Opštine (MALS)

KOSTT

Skupština Republike Kosovo

Ministarstvo javne uprave

Ministarstvo administracije lokalne samouprave

Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja

Ministarstvo pravde

Ministarstvo ekonomije i finansija

Ministarstvo energetike i rudarstva

Ministarstvo za zajednice i povratak

Ministarstvo kulture, omladine i sporta

Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja

Ministarstvo rada i socijalne zaštite

Ministarstvo unutrašnjih poslova

Ministarstvo inostranih poslova

Ministarstvo zdravstva

Ministarstvo za transport, poštu i telekomunikacije

Ministarstvo trgovine i industrije

Telo za razmatranje javnih nabavki

Predsedništvo

Državno tužilaštvo

Kancelarija Generalnog revizora

Kancelarija premijera

Regulatorna kancelarija za energetiku

Regulatorna kancelarija za vodu i otpad

32. Šta je Nacionalni program za sprovodenje SSP-a (NPSSSP)?

NPSSSP je glavni nacionalni strateški dokument za sprovodenje Evropske agende do punopravnog članstva Kosova u EU. Kao takav, ovaj program će zameniti dosadašnji dokument APSSP i zbog toga će biti dugotrajni i sveobuhvatni. Konkretno, NPSSSP će pokriti petogodišnji period 2016-2020 i biće fokusiran na tri strateška aspekta pristupanja u EU: sprovoÄ‘enje SSP-a, ispunjavanju srednjoročnih kriterijuma Studije izvodljivosti za 2012, i prenošenju zakonodavstva EU kako je predviÄ‘eno u okviru svih poglavlja Acquis-a.

33. Koje su vladine strukture koje vrše koordinaciju Evropske agende Vlade Kosova?

Sedam (7) Izvršnih Komisija tehnickog nivoa:

a) Izvršna Komisija za slobodu, pravdu i bezbednost;

b) Izvršna Komisija za infrastrukturu;

c) Izvršna Komisija za poljoprivredu, ribarstvo i bezbednost hrane;

d) Izvršna Komisija za ekonomiju, finansijsku kontrolu i statistiku;

e) Izvršna Komisija za inovacije, socijalnu politiku i informaciono društvo;

f) Izvršna Komisija za trgovinu, industriju, carine i poreze;

g) Izvršna Komisija za unutrašnje tržište.

Radni Odbor za Evropske integracije;

Ministarski savet za Evropske integracije.
Ministarka Bekim Çollaku
Bekim Çollaku

KOSOVO IN UNESCO